Ser Aleks Ferguson je u Mančester junajtedu radio kao menadžer 27 godina, čuveni Gi Ru čak 42 godine na kormilu Oksera, ali uprkos pokušajima da pronađemo broj povreda ruptura prednjih ukrštenih ligamenata kolena u njihovim erama, nismo uspeli. Možda zato što se u Engleskoj i Francuskoj one ostavljaju lekarskim službama da se bave njima, a da pri tome niko ne uperuje prstom u trenera tražeći njegovu odgovornost. U Srbiji, paradoksalnoj po svim osnovama, povela se ovih dana priča o odgovornosti Duška Vujoševića za povrede Lea Vestermana, Davisa Bertansa i Dragana Milosavljevića?! Kažu oni koji ga kritikuju, previše zahteva od igrača na treninzima i da su oni naporni. Čudno. Verovatno je u zemlji lenjivaca i to moguće, pa umesto da se izbroji broj trofeja, igrača koje je stvorio, jednom treneru se zamera da su mu previše naporni treninzi. Svako ko je trenirao bilo koji sport, bez obzira na to za koga navija, zna šta je svrha treninga. Dirk Novicki je svojevremeno istakao kako je sa trenerom izvodio dnevno po 1.000 uzastopnih bacanja pre odlaska u NBA. Sjajni „pancer“ je u karijeri imao više od 30 što manjih-što većih povreda ruke, a da se niko nije postavio pitanje da li je to posledica šutnutih 365.000 slobodnih bacanja tokom jedne godine. Međutim, njegovih 87,8 procenata uspešnosti sa linije slobodnjaka dovoljno govori o tome. Jedini Vujoševićev sapatnik u svetu sporta, kada je reč o povredama igrača, je Jirgen Klop. Strateg Borusije iz Dortmunda je ostao bez Nevena Subotića i Jakuba Blaščikovskog (iste povrede kao i košarkaši Partizana), a da nijedan nije viđen ni blizu „Pionira“. Pošto Ilkaj Gundogan pauzira od avgusta jedino logično objašnjenje je da je bio na probi kod Vujoševića... Šalu na stranu, primera u fudbalu i košarci je mnogo, povrede se događaju i događaće se, ali one ne mogu biti posledica jakih treninga. Davne 1991. godine Duško Vujošević je trenirao omladinsku reprezentaciju Jugoslavije. U njoj su se između ostalih nalazili Dragan Tarlać, Željko Rebrača, Dejan Bodiroga, Gavrilo Pajović, Mlađan Šilobad... Ako se pogleda dugovečnost njihovih karijera, a i onih Saše Đorđevića, Predraga Danilovića, Vlade Divca i ostalih, teško se može odgovornost za povrede prebaciti na trenera. Za samo proteklih deceniju i nešto kroz Vujoševićeve ruke prošlo je preko 100 košarkaša, u toku jedne sezone nikada se nisu dogodile tri povrede iste prirode, ali i to se događa. Sport je takav, čuveni izraz „moderni gladijatori“ nije smišljen u nedostatku opisa već jednostavno predstavlja realnost. Zamislite situaciju u Koloseumu u kojem se utvrđuje odgovornost imperatora za to što je lav završio sa licem na zemlji. - Nisam ni prvi, a sigurno ni poslednji. Nema potrebe da neko bude tužan zbog mene, ovo je deo košarke - napisao je Bertans kao svoj komentar na povredu. I na kraju, pošto je u svom komentaru jedan od lekara koji su kritikovali Vujoševićev način treninga istakao kako je skoro sigurno da će se povreda ruptura prednjih ukrštenih ligamenata vraćati, a indirektno je za to optužio šefa stručnog štaba crno-belih. Zaboravio je dotični stručnjak da samo navede kako je Leo Vesterman istu povredu imao i 2010. godine u Asvelu. Potpisnik ovih redova je i sam svojevremno imao istu povredu, operisao se i kasnije iz drugih razloga prestao da trenira košarku. Nikada više nije doživeo istu povredu... Znači, rešenje je jednostavno. U slučaju da želite da smanjite, odnosno, neutrališete rizik od rupture prednjih ukrštenih ligamenata, posvetite se nekoj aktivnosti koja ne zahteva treninge. Statistika 1: Povređeni fudbaleri TOP fudbalskih klubova ove sezone zbog povrede ukrštenih ligamenata kolena: Jakub Blaščikovski Neven Subotić Holger Badštuber Robi Kruz Abu Diabi Teo Volkot Sebastijan Koates Džonatan dos Santos Sami Kedira Falkao Đuzepe Rosi Statistika 2 Broj povređenih košarkaša od rupture prednjih ukrštenih ligamenata u NBA za poslednjih 10 godina.
